1
Čovek
: ne miriti se
znati
ljubav
: bojati se
smeti
2
Ti
kao žarulja vetrova
poslednjeg cvokota
pred lukom: napokon
Ti
kao užareno dno
krušne peći
uokvirene tišinom
koja te siše.
Ti
kao potkožni klanac
na lancu tame
oguljene kože
iznad kolena.
Ti
kao pećina
presečena uzduž
zupcima stvrdnutuh latica.
Ti
kao proziri sna
otvoreni do krajnjeg
trepeta kamenja.
8
Veran poslednjoj ljubavi,
zadah ovog koraka
gubi moć damaranja:
oko vrata sunca
ogrlica istog zamračenja
bez pravog lica.
Ako ga ne vidim,
vidi li ono svest
što mi, neviđena,
nevidljivu zapitanost pita
mojim grlom? Slepim iznutra
na neviđeno: jesam li veran
poslednjoj ljubavi?
Ako svi znamo ljubav, ko zna
šta je upitnik sebe pitao,
šta pitanje upitanog,
šta to pitam nad drhtajem
što podrhtava u sebi?
Oskar Davičo,
Telo telu / zbirka pesama /, Beograd 1975.
Duane Mishals, The Fallen Angel, 1968
