Da li se ovog trenutka vraćam sebi
Da li me boli mozak ili telo
Da li sad konačno osećam ko sam i kakav.
Jer eto čini mi se ostah sam
Da li sam to želeo i zašto,
Zašto, kad znam da će biti užas.
Najbolju dušu ogurnuh od sebe,
Dušu koja mi se sva dala, možda baš zato,
Prokleti čoveče, sad stegni čelo i zube,
Hteo si!
Uvek sam se plašio da ti tepam
Uvek sam se plašio da ti tepam
Plašio se uvek da ti kosu držim u ruci
Prestrašen bio da naglo možeš da se okreneš
i da mi uhvatiš nežno oko na svom vratu.
Jer sam glupavo verovao
da ću ako ti ruku na rame stavim
da ću ako ti prstima čelo dodirnem
da ću ako ti u tople oči grudi slijem
da ću izgubiti sebe.
Sad kad si otišla imam sebe, isuviše.
Zoran Radmilović
(1933– 1985)
