Pije samo čaj. Znači: ne valja više ni sebi ni drugima. Čaj piju Rusi i Englezi, dakle siromašni i nastrani. Kad skuvaš nešto u mnogo vode, a to nešto nije ni životinja ni povrće, ni voće ni prljav veš – skuvao si čaj. Bolesnicima čaj pomaže ponajviše pedagoški: tera ih da što pre ozdrave, kako ne bi više morali da ga piju. Čajnik je jedina lomljiva posuda koja u jugoslovenskom domaćinstvu lako preživljava duže od trideset godina. Većini Jugoslovena čaj nije ništa. Puka topla voda kojoj samo šećer i limun daju pravo da se zove napitkom. Izuzetno, kao alibi da se popije rum, čaj ima prođu na mestima gde se ne toče žestoka pića. Bilo da se u Jugoslaviju uđe iz Azije ili iz Evrope, druga stvar koja odmah pada u oči jeste da se ne pije čaj. Prva stvar su, naravno, izuzetna pamet, lepota i dobrota Jugoslovena.
Deo čovečanstva koji pije čaj (99,6 odsto) nema razloga da se pita zašto to čini, nije im neobično. Upravo to je glavna prednost pogleda na čaj iz jugoslovenskog ugla. Može da se vidi kako i u čemu drugi uživaju, može da se istražuje zašto uživaju, može čak i da se pokuša na sebi. Uzbudljivost života se, valjda, sastoji upravo u mogućnosti da se stalno nešto pokušava. „Prvi put" daje volju da se živi. Sve je uzbudljivo prvi put, čak i čaj. Počnite nekim mirišljavim. Čast čaju od nane i šumadijskom čaju od šljivove rakije, ali ovde je reč o čaju od čaja. Ima čajeva sa mirisom vanile, divlje trešnje, lotosa, cimeta, mangoa, jasmina i čega sve još ne. Sve to vredi okusiti, ali ne na samom početku: može da zavede. Dobar za početak je erl grej (Earl Grey), crni kineski čaj sa bergamotovim uljem. Neka bude barem tvajnings (Twinings). Ta kuća pravi erl grej već 284 godine i drži do valjane obrade i dobre sirovine. Ima boljih. Znalac će najčešće odabrati fortnam end mejsn (Fortnum & Mason). Konzerva, ne kesice. Dobra voda, može negazirana mineralna ili filtrovana vodovodska. Zagrejan čajnik. Četiri pune kašičice na pola litra vode. Kipuća (ne kuvana) voda sipa se preko čaja, ne čaj u vodu. Obavezno promešati, pa pustiti da miruje 5-6 minuta. Jedino poslednje ne važi za sve čajeve.
Sledeći korak je mleveni crni čaj, recimo engleski ili irski jutarnji (English Breakfast i Irish Breakfast). Njima ne prija više od tri minuta mirovanja. Može sa malo mleka, najbolje masnog ili obogaćenog (cream). Nije rđavo malo šećera. Limun i rum i dalje ne. Počećete da pijete 5-6 šolja dnevno i volećete. Nadalje vam disciplina služi samo da ne krenete bez reda u razne vrste čajeva: za samo pijenje ona vam ne treba. Već na ovom stupnju nikad nećete odbiti ponuđeni čaj i umećete da ga ocenite. Vreme je da probate nekoliko osnovnih vrsta i da uočite razlike. Dovoljno su indijski asam (Assam) tipa CTC, kineski zeleni „barut" (Gunpowder), cejlonski nuvara elija (Nuwara Elia) dobar orindž peko (Orange Pekoe), svejedno otkud, i kineski polufermentirani ulong (Oolong). Probajte da tikuan (Ti Kuan), šoumei (Shou Mej) i šujsin (Shui Sin) kuvate ne bacajući upotrebljeno lišće, do tri puta.
Zreli ste za dardjiling (Darjeeling). Prvi čaj koji ćete kupiti iz džaka u specijalizovanoj radnji. Kad ga uporedite sa bilo kojim iz konzerve, uverićete se da se razlikuju po ukusu taman koliko sveža i smrznuta riba. Jasna jaka aroma prirodnog čaja čini dardjiling uzorom nalik na „bordo" među crnim vinima. Omogućuje da valjano upoređujete razne vrste čajeva i da pravite sami osnovne mešavine. Posle dva meseca dardjilinga postajete dosta sposoban degustator. Počinje znanje. Kao što dobar safir mora da ima boju različka, a rubin boju golubije krvi, tako svaki od tridesetak osnovnih čajeva mora da ima jasnu jedinstvenu aromu. Pokušaj da se one opišu vodio bi porazu reči.
Tek sada ste slobodni da se zabavljate raznim mirišljavim čajevima bez opasnosti da napustite svoj osnovni, izabran temeljno, kao kad se iskusni pušač opredeljuje za virdžinijski, turski ili crni duvan. Tek na tu osnovu možete da dodajete ukrase, kao led, konjak (ne rum), limun, karanfilić... Naučite moćni dimljeni lapsang sučong (Lapsang Souchong). Ako poželite nežan čaj, junanski tuša (Toucha), presovan u grudve, možda je najbolji savet. Ako iskušavate smovar, bolje da vas u njegove tajne uputi Iranac nego Rus. Ne verujte svakom čaju. Berbe nisu hirovite kao kod vina, ali su područja važna isto koliko i vinska.
Kad znate čaj, možete da shvatite zašto ga Englezi piju u pet, Indijci veoma zaslađenog, a Japanci šibanog prutićem. Čaj ima mnogo lica. Dok Tibetanac, najbliži nebu od svih ljudi, ispija svoj jutarnji litar slanog čaja sa buterom od jaka, čaj postaje način života, više od uživanja. Ne može vam se dogoditi glupost kao francuskim kafedžijama u sveže oslobođenom Parizu, koji su u svoje izloge, tvrdi Džon Dos Pasos (John Dos Pasos) stavljali natpis Five o clock tea a shaque heure („Čaj u pet sati u svako doba"), da privuku britanske vojnike.
Jugosloven voljan da se upusti u čaj izlaže se dvema opasnostima. Manja je nerazumevanje okoline, a veća opadanje ličnog patriotizma, bilo da je opštinski ili federativni. Naime, znalac čaja vidi neupućene kao vrlo ozbiljno ograničena bića, što protivreči osećanju radosnog pripadanja na kojem se gradi patriotizam. Ova jeretička misao sme da se iskaže tek otkako je nastupio detant, a Evropa krenula da ukida granice nacionalnih država. Lokalno gledano, čaj garantuje distancu od masovnih strasti.
Čemu čaj? A čemu čovek?
Lazar Stojanović, Vreme, oktobar, 1990.
Lady at the Tea Table by Mary Cassatt
