8, 42... autentično i argumentovano, antiratmo i antiprotivno zdravoj pameti... svježe jutro, negdje je grmilo i sijevalo, ali vreli dan se opet sprema, mačak izbačen kao jorgan na balkon, drijema...
Šta ono htjedoh reći još juče, još sinoć, još noćas? Da, bio je Dan genocida, bilo je 16 godina od tragedije Srebrenice, ali boli glava ljudi moji, kad svi domaći kanali zavijaju i grcaju čitav vrući ponedjeljak kao da je to baš u nedjelju bilo, pa se zlo ne hladi nego je uvijek vrelo, zlo se ljudi moji tako ne gasi, nego potpiruje, iz dana u dan, iz jula u juli... Kad će sve to otići u istoriju ili povijest? Nek se uči, ali pravo i nek se pamti da se više ne ponovi, jer ponavljanja je ovdje isuviše bilo.
No, dosta i od mene po tom pitanju, počeh i ja da držim govor, kao da mi se ne zamjeri zbog onog jučešnjeg: No comment. Ljudi moji, ja to ne mogu da gledam i slušam, čim malo pogledam, zaboli me glava, pa se pitam kakva li je glava onima koji ne prestaju o tome da misle i pričaju. Nije zdravo, sigurno nije zdravo, a i vrijeme je da to ode ne samo u istoriju, nego u umjetnost, i to je to.
Nego, umjesto serija za ispiranje mozga, juče i sinoć htjela ne htjela odgledah nekoliko filmova i to na Pinku, pošto se i on promjenom šeme uključio i Dan žalosti. Tako odgledah prvi put „Memoare jedne gejše“ i po drugi put „Vanila skaj“, dobri filmovi, svaki na svoj način, samo ne znam po čemu su oni odgovarali ovom danu , a npr. turska serija „Nasljedje jedne dame“ nije. Gejša može, dama ne može. Hm...
8,55... cvrkuću ptice... neka je tuga u meni... a predamnom dug i vreo dan u kome ću i vreo ručak da kuvam... zapečeno povrće u rerni... o, zar se i to može? Može, kad nisam drugo planirala, drugo za vanredne ljetne okolnosti... e, pa onda i treba da se kuvam i pečem i ja, ali i oni koji će da jedu moj ručak...
8, 58... i šta više da pričam...
9, 00... idem da pravim do-ručak...
9, 48... jos ispijam čaj i mislim kako ovim mojim zapisima najbolje odgovara naziv: Pabirčenje, po poznatoj i već pominjanoj slici u mom prvom blogu... slika iz osmoškolskih udžbenika sa namjenom da se na časovima kulture izražavanja gleda u nju i opisuje neka radnja... a radnja je kako žene poslije žetve, te odnošenja glavnog djela uroda, skupljaju preostalo klasje jer je zrno po zrno pogača, kamen po kamen palača. Za mene je papirčenje utucavanje vremena, bježanje od krupnih stvari i insistiranje da su sitne stvari začin života, sitnice koje život znače...
Dodatak iz Danasa:
Ovih dana je bilo baš značajnih događaja u rubrici: Na današnji dan... Neki dan je bila godišnjica smrti Vivijan Li, a juče Lorensa Olivijea i Meše Selimovića...
A na današnji dan 1904. rođen je čileanski pisac i diplomata Pablo Neruda, dobitnik Nobelove nagrade za književnost 1971, te 1884. italijanski slikar i vajar Amadeo Modiljani i 100. p.n.e. rimski vojskovođa, pisac i državnik Gaj Julije Cezar.
12, 00... u vrelom kotlu sam, ali tačno u podne gasim rernu, ručak je gotov.
Posluženje tačno u 2 (14,00).
Gledam revije i sve oko modnih revija danima... i pabirčim... većina kreatora koji se poklone poslije svoje kolekcije je smotana, bezveznog izgleda i outfita... S. kaže da to nije bitno vani, ona je upravo takva. Pa ok, samo što se ona ne bavi ni sa čim pa joj je sve bezveze, na šta ona kaže da će se baviti vani, a biti takva kao što jeste, kulirana, opuštena jer to uopšte nije bitno za život i posao, nego je čak neka crta individualnosti, pa i ekscentričnosti. Možda. Hm.
12,22... 12,23... itd.
* * *
Da sam znala sto nisam
Gde bi mi kraj bio
Ali nisam
I tu sam gde sam
Ne valja sve ni znati
Zivot nesto uzme nesto vrati
Sve se stice u hodu
To zna ko prati modu
* * *
Ne znam a i ne moram znati
Zasto su mi pesme ekavske
A proza ijekavska
To nekako i pase
Malo po andricu, malo po vuku
Malo po ljubavi
Znam abecedu i azbuku
* * *
hajde muzo
jos jednu pesmu mi daj
mozda je pocetak, a mozda kraj
mozda je blizu, mozda daleko
onaj ko je ovu pesmu cek'o
hajde muzo
posalji mi dar
da prosledim dalje tvoju stvar
a sta sam ja drugo
u oku suzo
nego veza između tebe i njega
moja muzo
* * *
Treba mi mala pesma
Od 5-6 redova
Da nešto kažem a da ne slažem
Laži nisu ništa novo
Red je na krađe
Može li nešto slađe
Od onog što oko nađe
Šta reći, a ne slagati
Šta pogledati, a ne ukrasti
