Nisam bas siguran gde se sve to dogodilo... u crkvi, u kanti za djubre, u susnici za meso? Mozda u nekom autobusu? Bilo je tamo... sta je ono bilo tamo? Bilo je jaja, dzakova, rotkvica? Ili su tamo bili kosturi, sta li? Da, ali oblozeni mesom i zivi. Cini mi se da su bas oni bili u pitanju. Neki ljudi u autobusu. Ali medju njima bio je jedan covek (ili dva?) koji se po necemu isticao, ne znam bas sigurno po cemu. Po svojoj megalomaniji? Pre ce biti... i tacnije... po svojoj mladosti koju je krasio dug... nos li? brada li? palac li? ne: vrat i jedan sesir, cudan cudan, cudan. On poce da se svadja, da, tacno, secam se, upravo tako, s jednim drugim putnikom (covek ili zena, dete ili starac?). To se zavrsilo, to mora da se vec nekako zavrsilo, verovatno time sto se jedan od suparnika povukao, sta li.
Mislim da je to isto lice koje sam vec negde morao sresti, ali gde? Pred nekom crkvom? Pred nekom susnicom za meso? Pred nekom kantom za djubre? Bio je, cini mi se, s nekim drugom koji mu je, po svoj prilici, govorio nesto, ali sta, o cemu i kako?
Neznanje
Ja, bogami, ne znam šta hoće od mene. Da, uzeo sam S oko podne. Je li bilo sveta? Po svoj prilici, znate, u to vreme. Mladić s mekim šeširom? Vrlo moguće. Ja ne zavirujem ljudima u njušku. Baš me boli za njih. Neke pletena vrpca? Oko šešira? To je zbilja neobično, no ja, što se mene tiče, baš me briga za takve stvari. Pletena vrpca... svadjao se s nekim gospodinom? To me nimalo ne čudi, ima toga.
Da li sam ga ponovo video sat koji posle? I to je moguće. U životu ima i čudnijih stvari. Tako, na primer, sećam se otac mi je pričao da...
Rejmon Keno - Stilske vezbe
Irving Penn, Three Rissani Women, 1971
