Osama na trgu
To kuda neprohod im,
čudno mi se otvori put.
To kuda stupaj ih laki,
stuknem, brale.
Plač i smeh vrve u vrevi,
bukću kao smola,
bledi pronose tugu.
I ja bih u vrevi da vrvim,
osama na trgu me snađe,
tišina njinom huku:
kud oni šestarim,
sa rujnih lica štijem lobanje kob.
Prostreli, o prostreli me raba.
Prominu njinom
sablasno ovo ostajanje.
Prostreli, o, prostreli.
Kamen da sam na veki.
Po mojoj senci da mere
smiraje i svitanja
Momčilo Nastasijević
(1894 - 1938)