Toga dana nisam bio baš loše obučen. Lansirao sam jedan nov šešir, dosta zgodan, i obukao mantil koji je, verujte mi, bio perfektan. Sretoh onog tipa pred Stanicom Sen Lazar, a on je hteo da mi pokvari zadovoljstvo, dokazujući da mi je na tom mantilu i suviše veliki razrez i da bi stoga trebalo da dodam na njega još jedno dugme.
Nešto malo pre toga pošteno sam začepio gubicu jednom izlapelcu koji me je namerno gazio po nogama svaki put kada bi neko prošao. To se dogodilo u jednom ogavnom autobusu koji se napunio rajom upravo u ono vreme kada mi je najpotrebnije da se negde prebacim.
Drugi stav
Danas u autobusu bio je pored mene na platformi jedan od onih šmokljana kojih, srećom, nema mnogo, inače bih ubio nekog od njih. Ovaj mi je, jedan fakin od svojih dvadesetpet - trideset godina, bio naročito odvratan, ne toliko zbog svog vrata, golog kao u ćurana, koliko zbog pantljike boje patlidžana koju je dasa vezao oko šešira. Ah! Taj vašljivac! Kako mi se bio smučio! Pošto je u autobusu u to vreme bilo mnogo sveta, koristio sam gužvu koja je bila nastala na stanicama da ga s vremena na vreme gurnem laktom u rebra. Laf je, naravno, strugnuo čim mu se dala prilika, tako da nisam stigao još da ga i pošteno očepim po papcima. A na kraju sam mu rekao, kako bih ga malo zeznuo, da mu fali jedno dugme na mantilu s vekilim razrezom.
Rejmon Keno - Stilske vezbe
John Gutmann, The Game, New Orleans, 1937
