Mačko, mom srcu zaljubljenom kroči
uvuci kandže, ljupki stvore
i daj da ronim u te lepe oči
gde metal i ahati gore.
Dok natenane milujem ti glavu
i gipka ledja gladim dlanom
i klizim rukom uz nasladu pravu
po telu naelektrisanom
ja vidim svoju ženi. Isto tako gleda
gleda k'o i ti, mila zveri
duboko, hladno, do dna bića strelja
a tanan dašak lebdi lako
i miris mamno-ubistven treperi
svud oko njenog tamnog tela.
Šarl Bodler, Cveće zla, XXXVI
Mačke
I strasni ljubavnici i naučnici umni
jednako vole kada u zrelo zadju doba
snažne i blage mačke, koje iz toplih soba
me miču, k'o ni oni, i mrze život šumni.
Odane nasladama i učenosti, one
svuda tišinu traže i tminu punu groze
had bi ih zapregao da crna kola voze
samo da mogu ropstvu da gordu glavu sklone.
One su, plemenite, kao velike snene
sfinge u predubokoj samoći ispružene
i kao da ih neki beskrajni san zapaja;
niz plodna im se bedra iskri magičan blesak
i od zvezdica zlatnih, sićušnih kao pesak
zenice su im pune zagonetnoga sjaja.
Šarl Bodler, Cveće zla, LXIX
