telefoni i gitare

juce, pre podne i navece...
a jutros pocinjem da tipkam sa tabletama u ustima, jos nisam uzela gutljaj caja, pa da ih progutam, gledam ovalni tanjiric pred sobom sa 2 polovine integralne zemicke na kojima su sir i pileca prsa, no o tome sam vec pisala, samo ovim trenom  hvatam korak sa vremenom...vec jedem i tesko nalazim slova na tastaturi...ovo namerno radim jer mi glava puca od misli, toliko toga navire da se kaze, a jos jutros u krevetu posle budjenja, mucila sam muku sa blogom, sta sa njim... pa vec imam jedan, zaokruzen, imam i 100-tine beleznica, imam i macka koji me sad penjanjem na sto opomenuo da pazim na pileca prsa i da i njemu mozda otvorim blog... sad vec kupim mrvice po tanjiru, sladak je ovaj crni hleb pun semenki... prebacujem sebi za jucesnju tortu i jos neke novogodisnje grehe u tanjiru, nije samo stvar u rusenju principa, urusila sam i tek ociscen sistem organizma sto sam dobro osetila ovih dana nervozom, glavoboljom i probadanjem gusterace... a tek citanje i necitanje deklaracija na raznim nazovi zdravim proizvodima, e to me tek ceka, spremila sam lupu jer tako sitna slova ne hvataju moje obicne naocale za citanje...gotovo je sa sendvicem i misli stadose... jos malo caja... jutros mislim na dzemsa dzojsa i ulixa i uopste na modernu umetnost, mislim o stihovima koji isto tako traze svoj blog, a kada ga nadju, trazice nesto drugo...drugi dan bozica verovatno bice miran... rucak,  pecene paprike koje odlazem vec treci dan i eto vreme je za njih: 3 dugacke crvene roge, oprati, iseci, ocistiti, ispeci na maslinovom ulju i na kraju dodati zacin, beli luk i pavlaku, tako to ja radim...a virsle ce ostati za sutra ili nikad vise ili mozda danas i da se sa trovanjem zavrsi praznicno i u paketu... iako su virsle od piletine ili curetine, ipak su industrijaki obradjene... a ovogodisnje nacelo glasi: pogledati deklaraciju svega sto se kupuje, ali i bez toga znam da se virsle iliti hrenovke vrlo lose kotiraju na top listi 100 naj namirnica.
da se vratim na pocetak i naslov bloga: pisati i ziveti... i njegovu koncepciju: da li pisati o juce, danas ili o sutra, dnevnik je dnevnik ako je ovo dnevnik, moze da bude, a ne mora, ovo je samo mesto za pisanje, bilo kad i o bilo cemu i bilo kome... sad vidim pomak od onog proslog naziva bloga koji je zadat i opet izdat, zato sam pobegla, nema koncepcije u duhovnoj sferi, ne mislim bukvalno jer koncepcije su vec poodavno ucrtane u mapu moga bica i tu nema nekog otkrica, duh je bio i ostaje slobodan, ostaci onoga sto se zove telo moraju imati koncepciju opstanka i zato...ako ne mogu ovako da pobegnem i ako i to mogu i mislim da hocu, upravo ovde i pravim planove za beg jer ova godina je godina konacnog i potpunog oslobadjanja... pauza i jedna mandarina, na stolu uvek ima juznog voca i umesto grickalica jedem mndarine, banane...
juce su me zakacila 3 telefonska poziva, zvala me sestra i najbolja prijateljica, a ja sam nazvala tetku, sestru moje pokojne majke, posle mnogo vremena mog izbivanja iz realnog sveta ucinila sam taj potez i obradovala dvoje starih i nemocnih, tetka i tetku...a onda popodne posto forumi ne rade i bolje da ne rade, presla sam sa kompjutera na tv koji ima 71 program i najcesce kad sve obrnem i po nekoliko krugova vratim se na dobru muziku... na vh1 juce je reprizirana top lista 50 naj gitarskih rifova, rokenrol, naravno i ja sam provela 4 prelepa, vecernja sata slusajuci i belezeci one koji su ponovo legli na moju dusu...evo treceg mesta...