klin se klinom izbija

tako to ja radim, doteram cara do duvara i kad nema dalje krenem licem u lice sa problemima od kojih sam dok sam mogla bezala k'o djavo od krsta, tako je i sa krupnim i nesto manje krunim, pa i obicnim malim problemima, moje cuveno odlaganje... hoce to mene da kad krene, krene, kako lose, tako i dobro, a danas 'hrabro srce' resilo da spasava sto se spasiti moze i pravo na 17. januar ili 3. ponedeljak u januaru ili najdepresivniji dan u godini, ah te statistike, ima nesto u tome, odavno to znam... smanjila sam lekove,  zivci tanki, juce sam napukla kad je S. pricala preko telefona 3 sata sa D. tresla sam se i nisam mogla da spustim loptu, izbrojim do 10 i slicno, jer dara je prevrsila meru i imala sam napad-nastup kako god se nazvalo i uputila je u njene odaje... provela sam vece sama, ipak ponudila sam joj supu od brokule oko 7 sati predvece i to bi bilo sve, ali jutros, em vocni dan, em je opet ostala na kompjuteru do svitanja, a ja resila da krenem po lekove i da se narucim kod zubara za 3 prednja zuba kojima je ispala plomba vec dugo, bas sve sam slozila u ovaj dan, klin se klinom izbija, nema kukanja, nema predaje... uh, nikad vise nisam cekala kod lekara, najzad u apoteku i kupim uz lekove i omegu 3 i D vitamin u kapsulama, u medjuvremenu sam zakazala kod zubara, sutra u podne, 3 zuba, 100 km... i tako dolazim oko 2, smena je zavrsena, doktori se zamenili, a u mojoj sobi macak se nije pomakao iz fotelje, kao ni ona iz svog kreveta... tada sam pukla i svasta rekla, ona te stvari ozbiljno primi i nikad prva ne popusti, njen inat je uvek veci od moje povredjenosti, gledala je nocas zlatni globus preko interneta, pokusala je da nadje objasnjenje za ovu noc... samo sam rekla da je jedna dnevna smena zavrsena i otisla u svoju sobu, pojela sam bananu i popila sok od jabuke, kasnije sam skuvala jaje, 1 jaje, samo sebi i pojela ga sa paradaizom, ona je i dalje spavala, kasnije je ustala, sama sebi kuvala jaje, pa opet legla, prespavala je dan... u meni kuva, ali necu ni ja da popustim... ne zovem je da ustane, u sobu na tv program,  niti nameravam ni sutra da joj serviram dorucak u krevet kao sto to stalno radim... dosta je vise, odluka je pala, neko mora da plati sve ovo, da se ne osecam kao poslednji gubitnik bas danas, ne svojom kricicom, ne i ne... i  evo osecam se ispunjenom sto sam odreagovala tako kako sam, bes me ispunjava ova novonastala situacija, ni slike, ni tona, i samo je problem u vremenu koliko cu ovaj put izdrzati, jer ona nikad ne popusta... sad mi je ok, kao kad sam mamu pustila da ode, uzasno dobar osecaj... verovatno ce me drzati i sutra... a posle, videcemo... a sada nesto sto zvuci slicno od pre tacno 30 godina...