nedelja je, jutarnji ritual je vec odavno zavrsen, prva setnja netom u potrazi za necim zanimljivim je prosla bez nekih dobrih stvari, evo i podnevna uzina-banana je konzumirana, u kuhinji je opsadno stanje, u planu kupovina zeljanice i jogurta za rucak, a za veceru je ostalo jucesnje corbe od brokule... magla se dize i sunce krajickom proviruje, prolazi pola belog, hladnog i surovog januara, moj boravak u sobi je produzen i danas i nadalje... pocinjem da snujem o februaru, prolecu i letu, o putevima i selidbama, trazim mesto pod suncem, bilo u nyc-iju na menhetnu, ah pusti snovi... (o, kako su mi se dopale fotke stana vudi alena na jednom nasem privatnom umetnickom blogu-portalu-fanzinu... kako oni sami za sebe kazu) ili u istocnom sarajevu, prekoputa autobuske stanice, u zgradi koja se gradi i koja je u mojoj blizoj okolini i postoji realna mogucnost da uselim u mali stan u potkrovlju, na petom spratu, to je najjeftinije, i blizu je i daleko, to jest visoko, ili nesto malo veci na cetvrtom spratu, ali sa velikom terasom, vecom i od samog stana... razlika je u ceni i u pogledu na svet i zivot... sarajevska klima i ogromna terasa puno ne obecavaju... sedenje vani, suncanje, vrt, kucni ljubimac ili cak atelje za slikanje, bilo bi to sve divno, san snova sto bi se reklo, ali realno to bi bilo tako kratko kao i samo leto, a zima je ovde duga kao gladna godina, a leto od maja-juna do avgusta-septembra, kako kad, ali cesto samo 2 meseca... pa opet kise, magle, mrazevi, snegovi... zatvoreni prozori i vidici... u gornjem malom stanu jedan zid je kos i moje knjige i slike ne mogu da vise, ves bi se susio na prozoru, a penjanje na peti sprat iz godine u godinu bilo bi sve teze i teze... no jednako kako ne smem misliti unazad, ne bih trenala ni unapred... treba uzeti ono sto ti se pruza i u tome naci sebe i svoje snove... ako tu mogu da pisem i citam, slusam omiljenu muziku, gledam dobre filmove, oblacim indy odecu, pijem zeleni caj, spremam i jedem zdravu hranu i osecam se slobodno koliko god prostor imao kvadrata, onda je svejedno gde cu da spavam, vazno je kakva cu da se budim... i jos jedna dobra vest za danas... smanjila sam lexilium na 1-nu tabletu, pijem samo onu pred spavanje... uz ples o kome cu u nekom drugom postu, evo danas iznenadjujem i sebe nekom pozitivnom energijom... do kad ce tako da bude, do kad ce ovaj dan tako da izgleda, ne znam, ali sad to i nije vazno...