word for word

ime za blog poezije... rec za rec... ko zna shvatice sta sam htela reci, ali kad sam sa S. pocela o tome, prvo je trebalo prevesti na engleski, pa objasniti na srpskom, pa na engleskom jeziku, onda je ona pocela da filozofira jer ona tako razmislja, a ja sam pricala o umetnosti, ona se svlacila i oblacila i mazila sa uspavanim mackom pored nje, ali su misli sevale i ja sam jedva uspevala da ubacim koju svoju, nismo se nalazile jer ona je bila u svom svetu, a ja sam pricala samo o 3 reci koje se po vuku citaju samo na jedan nacin, a mogu shvatiti na 2-3 najvise, ali sustina je u davanju da se primi, rec, slika, muzika... poruka, komunikacija... jedva smo se shvatile, onda je ona svojim dugackim lenim korakom obukla farmerice i teget majicu kratkih rukava, trazila novac za kupovinu, obukla svoju jaknu i moje cipele i otisla u vanjski svet... ja sam ostala puna reci neizrecenih i upalila tv... vreme je za dnevnu stmosferu i zvuci su se razlili po sobi zajedno sa skrtim januarskim suncem koje se napokon pojavilo ove godine i ozracilo prostor... okrenula sam se, macka nije bilo na fotelji, otisao je za njom do kuhinje za hranom i tamo ostao... sama... opet trenutak samoce koji obozavam... i onda on...koliko ga trazim ovih dana... znam kako izgleda i kako peva, znam sta peva i spot znam napamet, ali njegovog imena ili imena benda ne mogu da se setim i sad ga odjednom cujem i prepoznajem... pesma je vec odmakla, sa duplim uzbudjenjem i da to sve upijem i uspijem da pri kraju zapisem... ime... Jimmy Somerville