Bio jedan car koji se zvao Trojan. Imao je kozje uši.
... tako pocinje poznata narodna pripovetka, sa porukom da se nista ne moze sakriti... meni ova prica i fraza o trojanovoh rupi ima malo pomereno znacenje, ta rupa je kao ispusni ventil ili jos preciznije, mesto za ispovest, nije bitno da se to ne cuje, da ostane tajna, koliko je bitno imati takvo mesto, pa ma sta ono bilo, gde ces moci reci sve sto ti je na dusi... pa i to da su u cara kozje usi, haha... bilo sta... cudno koliko misli coveku prodje kroz mozak, cak i u snu, i u trenu prvog budjenja, pa u toku izlezavanja do odluke da se ustane, pa po ustajanju i spremanju, pa po pogledu na neke informacije na internetu... da ne govorim o januarskim secanjima, tipa na danasnji dan, jer bih opet pricala o proslosti i tako svakako pomenula taj isto tako hladni i topli 20. januar kad sam saznala da sam trudna i da cu za 8 meseci postati mama...
no, jutros sneg pada, juce sam ga predosetila po mojim uvek hladnim nogama i mackovoj privrzenosti grejalici... pre toga danima se magla nije dizala, u sarajevskoj kotlini je postalo zagusljivo, sa aerodroma nisu poletali avioni zbog magle... evo napokon malo cistog snega, mozda zrak bar malo ocisti, ako ga vec ne moze ugrejati... sedim pred belim monitorom, kao pred belim prozorom, hladna i prazna... misli su pobegle kao uplasene ptice... nabadam slova na tastaturi kao slepa koka koja nadje po neko zrno... nista, ama bas nista mi ne pada napamet sto bi bilo zanimljivo za pisanje...
Posle izvjesnog vremena iz jame nikne zova. Čobani od nje napraviše svirale. Kad su počeli svirati iz svirale izađe glas: «U cara Trojana kozje uši». To se odmah razglasi po cijelom carstvu i na kraju sazna to i car.
za nepoverovat koliko sam verzija price nasla na internetu, (sad se copy/paste s kolena na koleno prenosi mnogo brze) a tek tema koje su sa ovim naslovom, a iz nebrojeno mnogo razlicitih oblasti zivota... sto ce reci da ja nisam jedina kojoj je trojanova rupa potrebna k'o hleb nasusni, naprotiv...