U autobusu S za vreme najveće gužve. Jedan tip od svojih dvadesetšest godina, sa dugim vratom kao da su mu ga istegli i sa šeširom na kome traku zamenjuje uzica. Ljudi silaze. Pomenuti tip otresa se na svog suseda. Prebacuje mu da ga ovaj gurne svaki put kada neko prođe. Glas piskutav i zloban. Kada ugleda jedno slobodno mesto, hitro se ustremi na njega.
Dva sata kasnije sretnem ga ponovo kod Kur de Roma, pored stanice Sen Lazar. Sada je u društvu nekog druga koji mu kaže: "Trebalo bi da daš da ti se prišije jedno dugme na kaputu". Pokazuje mu gde (na razrezu) i zašto.
(Exercises in Style by Raymond Queneau)
Francuski pisac Rejmon Keno (Raymond Queneau, 1903-1976) je svojevremeno, u svom delu “Stilske vežbe” (Exercices de style) scenu iz jednog pariskog autobusa ispričao na 99 različitih načina. Okosnica jedne od priča bilo je jedno dugme, koje je "pobeglo" sa kaputa jednog od putnika, u drugoj priči je to, pak, izgled jednog od putnika, u trećoj, odnosi među njima... i svaka priča bila je jednako istinita. Nama ostaje da se pitamo, živimo li život, ili krčkamo samo jednu verziju istine o njemu? Vidimo li u ogledalu odraz sebe, ili tek jednu stranu nečeg što se može posmatrati iz nebrojeno mnogo uglova? Da li su i naši životi samo nečije “Stilske vežbe”?
Ovom knjigom Keno demonstrira prednost svojih jezičkih načela virtuoznom kombinatorikom parodiranih u 99 varijacija, bolje rečeno lingvisticko-poetskih akrobacija obradjuje isti siže, događaj stvaran i banalan. U nameri da razbije gramatičke i stilske dogme te naglasi da je jezik u trajnom nastajanju, svoj rečnik prožima neologizmima, onomatopejama, rečima iz govornog narodnog jezika. Inovatorski odnos prema jeziku doveo ga je do drugačijeg stava prema književnosti, on narodni govor podiže do dostojanstva pisanog jezika, nameće novu poeziju.
O svom delu autor kaže:
"U ovim stilskim vežbama mnogi su hteli da vide razaranje literature, a da mi to uopšte nije bila namera. Moja namera je bila samo da načinim te vežbe, a kao rezultat toga doslo je do skidanja rđe i blata sa nekih tackica književnosti."
Keno s mnogo mašte, humora i ironije istražuje jezik i objektivnu relativnost jezičnih znakova u svom delu je ujedinio stilske, lingvističke i poetske akrobacije, tradiciju i poetski realizam te stoga zauzima posebno mesto u književnosti XX veka.
Reč i misao, 1986, prevod Danilo Kiš.
*Da, to je ta knjiga. Jedna od mnogih koje ne mogu zaboraviti, ali ni nabaviti, a imala sam je u svojoj prvoj biblioteci... pre naše ere, ili pre ovog zadnjeg balkanskog rata. Mnoge stvari sam zaboravila i oprostila, ali knjige poput ove nisam i neću. Google mi je na neki način postao zamjenska biblioteka.
