20. srp 2011.

jedrenje

Fašinada za belu Gospu

Fašinada će u Boki Kotorskoj. Taj običaj da se 22. jula okupe svi Bokelji, koji na svojim brodicama ukrašenim cvećem i natovarenim kamenjem kreću u pravcu ostrva Gospa od Škrpjela, datira još od vremena nastanka jedinstvenog ostrva na Mediteranu. Ali i jedinstvenog groblja u svetu. Groblja starih jedrenjaka. Smrt jedrenjaka darovala je večni život ostrvu čiji je prvi stanovnik bila ikona Gospe.
Ostrvo je rođeno nakon smrti mnogih bokeljskih plovila: nava, brikova, galija, brigantina, fusti i karavela. Jedrenjake, koji su imali retku sreću da ne nestanu negde na moru, nego da umru prirodnom smrću u luci u kojoj su i nastajali - Perastu, sahranjivali su Peraštani, istovremeno gradeći ostrvo i to preko puta onog drugog, crnog ostrva, koje je bilo groblje svih Peraštana, ostrva Sveti Đorđe. To ostrvo je vekovima bilo usamljeno u zalivu, a stotinak metara dalje beše samo hrid jedna, jedan „škrpjel“ kako vele meštani. Sve dok za vedra dana, 22. jula 1452. godine neko sa jedrenjaka ne opazi da kraj hridi pluta ikona Gospina. Pomorci ovo shvatiše kao znak i želju Boga da se „kult Gospe štuje u njihovom gradu“. Rešiše da baš tu, u sred mora, sagrade crkvu. Trebalo je prvo načiniti ostrvo, te tako stadoše dovlačiti stare jedrenjake, te ih stotinak ugradiše u temelje, a potom čamcima dovukoše i kamene gromade. Do 1603. godine ostrvo dobi svoju konturu, a potom bi sagrađena mala kapela. A u kapeli danas je u Evropi najveća zbirka od 2.500 zavetnih pločica, posvećena bokeljskim mornarima i kapetanima. U kapeli se svira još na orguljama starim 350 godina za ovih dana fašinade, posebnog praznika Perasta i Boke. Oltar kapele sagrađen je od čuvenog mermera iz Karare ali i iz Sijene i Egipta, luster je od venecijanskog murano stakla, iz vremena kad su donete i orgulje.
Perast je od ovog leta bez saobraćaja, pa uskim ulicama krstare brojni turisti iz svih krajeva sveta. Posebno jedriličari, pa će baš na nekadašnjem „škrpjelu“ 22. jula moći videti i izložbu fotografija posvećenih jedrima i jedrenju. A stare peraštanske palate dobijaju novi sjaj posle mnogo godina tišine. Sad se čuju pesme klapa koje se nadmeću svojim glasovima u ritmu vesala. A Perast ima jedinstvenu pomorsku istoriju, iz njega su u svet odlazili i postajali najpoznatiji moreplovci, koji su se posle mnogo godina, vraćali svom Perastu i u njemu gradili fascinantne zadužbine, palate i crkve. U Perastu je najveći zvonik u Boki, uz čak 43 zavetne crkve, koje su gradile ugledne porodice kao što su bili Zmajevići, koji su dali kapetane, biskupe i književnike. Sa nestankom jedrenjaka, Perast je prestao da bude blistavo pomorsko mesto i danas je tu jedva 400 žitelja. Ali Perast čuva romantične priče zbog koga mu se vredi stalno vraćati.
Ako u Boku Kotorsku dođete novim, neverovatno atraktivnim putem preko Žabljaka, ugledaćete prizor koji se ne zaboravlja. Pred vama će se ukazati pogled na celi risanski zaliv. A po sred njega, zaštićeno kamenim masivima kao na kakvim gravirama umetničkih fantasta što su malo šta videli ali su umeli da sanjare, kao usidrena na jedrenjaku - beli se Gospa od Škrpjela u senci koju bacaju čempresi sa Svetog Đorđa.
Autor: Indira Hadžagić-Duraković; Danas, 20.7.2011.


Joseph Mallord William Turner: The Battle of Trafalgar 21 October 1805.