U hladu poluležim i slušam
Šumove razne što širi mi bašta;
I rekao bih: u redu je što reči
Uskraćene su i bilju i pticama.
Carić, lično ime nema, skrunio
Carić-dizivku svoju, nju jedino i znade;
A šuštavo cveće čeka na nešto treće
Te da se zna koji parovi da se spare.
Os svih njih niko lagati ne ume;
Niti pak znade da polako umire;
Niti da se može jednim ritmom ili rimom
Postati odgovoran za duga vremena.
Jezik, predaju oni boljima od sebe
Što žive malo veka a žele napisano,
I mi, jest, šum činimo kad u smehu smo il plaču;
A reči su za one što ostvaruju obećanja.
Vistan Hju Odn,
(prevela Isidora Sekulić)
William Scott, Blackbird, Mexico 2002
