sok od narandze

ponedeljak je dan cistih misli i nepomucenih asocijacija, na britkoj liniji stoji nasledje jedne sedmice i on iskupljuje njene telesne grehe, neki to zovu post i koliko znam poste sredom i petkom, a ja i to po svom, ponedeljak je novi dan, prvi po redu, pocetak necega ili nicega, ali on ima ulogu, odgovornost i zavet da garantuje sedmicu iza sebe... a ponedeljak sam ustvari ja, moja savest koja ga je odredila i sad je on moja mora koja se mora, on je i moj stid i moj strah, ali i simbol zastite novih principa zivljenja... jutros mi grbava slova, sugave reci, casa soka od narandje je prilicno sladunjava, pa mislim da bi mi bolje isla jabuka ili grejpfrut, on bi me skroz doveo u stanje spoznaje zasto ovo sve radim i da ima i gorcih stvari i od njega... sugav je januar, ovo sto pisem je moj pokusaj da ga premostim, hladno je i mokro svuda, tmurno i mutno... samo davne i skoro zaboravljene melodije dolaze do mene i greju me, secanja sam odagnala, a onda je muzika za koju ne postoji vreme uskocila da me zapljusne svim onim sto sam nekad volela... i slusala... isto to slusa se i sad, jer dobre stvari ne prolaze, S. je dokaz za to, slusala je to kao mala, a slusa i sad i ne samo to, nego nam je muzicki ukus potpuno istovetan... kad je za nekog upitam, nasmeje se i sa skoro ironicnim prizvukom kaze 'daj, zasto me to pitas, ne volim ih ni ja, o da ovi su ok, pa znas to'... skoro da bi to i bilo normalno i za ocekivati, ne samo genetski, nego i jak je uticaj onog sto sam ja slusala uz nju malu... ali ne moze se tvrditi 100 procento jer druge stvati, druge oblasti koje su moj izbor, nisu ostale ni u njenoj sferi interesovanja, a o zajednickim gledanjima na to, nema ni govora, kako to objasniti? mozda da je muzika univerzalna umetnost koja najlakse prodire u svest coveka, bez napora, bez akcije, bez individualnog ucesca, muzika je jednako dostupna i jednoj osobi i masi koja u njoj zajedno uziva... ovo nagadjanje na temu muzike bilo je u nedostatku teme za pisanje, na internetu trenutno ne nalazim nista, a iskreno iza svega lezi jedno odlaganje, a iza tog odlaganja lezi strah, a iza straha stoje lekar i zubar...
dodatak: S. na tumblr. “How come we agree on every single thing music-wise? WTF. So boring. How about we find some band we don’t agree on so we can have a fight?” - My mom