doba nevinosti

gde su dani nevinosti i noci belog satena? da li je i to balast proslosti ili nesto sto ce se opet vratiti u ko zna kojem krugu ponavljanja... i gde sam tu ja koja se nisam menjala, koja sam odolevala svim promenama sveta i ljudi, godinama i navikama, a uvek isla u korak sa novim generacijama i novim idejama, ali u dusi ostala ona ista 8-godisnja devojcica koja se sa strahom i ljubavlju uputila u prvu biblioteku, isto kao i na prvu bioskopsku predstavu, koja je plesala tvist uz prvi gramofon i volela platonski decaka iz komsiluka... opet secanja, koja sebi zabranjujem, ali ovde su neophodna za uvod... da li moze nestati ono sto je bilo... da li su emocije realnost, stvar vremena i ukusa ili nesto sto u bilo kakvom obliku traje i odrzava svet... po mome ljubav i mrznja, dobro i zlo kao dva suprotna pola koja odredjuju i uslovljavaju onaj drugi, su osnova i smisao sveta na kojima je nastao i opstaje njegov unutrasnji, duhovni deo, a sta bi mi bili bez njega, odgovor je jasan... upravo te ciste emocije su temelj ljudskosti i tamo gde je emocija ugrozena, zaboravljena, jednako je ugrozeno svo kulturno nasledje civilizacije... romantika, da tako nazovemo deo nasledja nekih proslih vremena i sadrzaj umetnosti tog doba ima i svoj poseban umetnicki oblik i zivot, a uticaj te umetnosti, pogotovo knjizevnosti na generacije kasnijeg vremena je veliki i znacajan... knjige su mnoge vaspitale, a danas... su postale dosadna lektira, zamenili su ih sve brzi filmovi i muzika, ali kvalitet se vremenom ne samo izmenio, nego bas ono sto je nekad imalo najveci i najjaci uticaj na mlade, izgubilo je umetnicke atribute i nazalost dobrim delom postalo sund i kich... sta je sa emocijom... da li je moguce da je nestala... popularne pesme su npr. i dalje pune 'ljubavi'... ne moze se reci lazne jer u takvom kontekstu rec 'ljubav' se ne bi mogla, ni smela upotrebiti, ali stoji da su danas reci ljubavi najcesce izrecene i prodate na najjeftiniji nacin... za pravu emociju kostimi nisu vazni, ali sada bi i povratak starim kocijama i dugim damskim haljinama, muskim sesirima i frakovima dobro dosao... lepo bi to bilo, ali tesko da ce se dogoditi... neka vremena su zauvek prosla, a ljudi... svak ima svoj gen, svoj kod, svoj prvi korak, svoj izbor, i niko se ni sa kim ne bi menjao... pa ako... svet je uvek bio na dve pole... da li se kajem sto sam i gde pripadala i pripadam... nikome ni na cem ne zavidim... susna i neplodna vremena prodju, do kisa i novih blagorodnih zetvi odlazak u operu ili neku pozorisnu predstavu pomaze da se duh uvek osvezi i ostane veran samom sebi...