Upoznala sam ga u zimskoj izmaglici, pod oblacima dima od loženja i smoga zavijenog u spuštene oblake, i to prvi put pre nekoliko godina kada me je put u Bosnu doveo zbog skijanja. Ovoga vikenda Sarajevo je pred mojim očima zablistalo u punom sjaju, okupano sunčevim zracima ovog neponovljivo toplog septembra. Kao da sam ga tek sada prvi put videla, punim pogledom.
Grad pun života, mladosti, lepote, raznolikosti i naročito različitosti, koju nisu uklonile ni nesreće koje su ga protekle decenije pogodile. Puno je turista, puno stranaca, a ponajviše lepih Sarajki što su u subotnje vrelo podne doterane krenule u šetnju i nabavku, pa obavezno svratile i na kafu u neki od mnogobrojnih kafića. I staro i mlado, sve je izmilelo na sarajevske ulice, uz Miljacku i duž glavne ulice.
U glavnoj ulici Ferhadije, na mestu preko puta gradske tržnice, upravo se održavao sajam meda. I dok sam zimi na istom mestu viđala novogodišnje tezge, sada su se tu baškarile sve moguće teglice sa medom različitog porekla. Te intimne i neodoljive u svojoj jednostavnosti manifestacije, toliko liče jedna drugoj da ponekad, kada prošetaš duž tezgi, zaboraviš gde se nalaziš. I dok u mom kraju prave livadski i bagremov med, ovde u Sarajevu mogla se kupiti sva moguća vrcana slast sa ukusima borova, planina i nizina koji krase Bosnu.
Nešto dalje, gužva oko stolova kafića Vatra sa najboljim italijanskim sladoledom i kafom. Ništa manje nije prijatno ni blizu katoličke katedrale, na uglu sa Štrosmajerovom ulicom, pod suncobranima obližnjeg kafea. Gosti iz Amerike i Slovenije, kojih je i najviše, jure dalje glavnom ulicom do Baščaršije, da uživaju u orijentalnoj egzotici i probaju na niskim kanabetima neki od specijaliteta, najčešće ćevape. Vredni ugostitelji takmiče se u ponudi pita i pituljica, mesa i mesnih varijacija, a obilje slatkiša već te zasiti samim pogledom na njih.
Meštani su veseli, ne smetaju im turisti, niko im zapravo ne smeta. Znatiželjno komentarišu poznata lica koja prolaze ulicom. U Jadranskoj, blizu centra, nalećemo na dvoje holivudskih glumaca, španski glumačko-bračni par Penelope Kruz i Havijera Bardema. Upravo su izašli iz kombija, i dok on traži mesto gde će se preparkirati vozač, poznata glumica neformalno sedi na prozoru jednog izloga i ljuljuška svoju bebu u kolicima. Svi na ulici ih prepoznaju, ali ih niko ne uznemirava niti fotografiše. Pitam momka iz kraja da li se ovde snima neki film a on duhovito, tipično sarajevski, odgovara da je u Sarajevu svaki dan kao film.
Verujem da je tako, mnogo mi se svideo ovaj grad. Napuštamo kotlinu u kojoj se baškari najšarmantniji grad bivše Juge, nekim nezgodnim planinskim putem jer se glavni rekonstruiše. Jurimo u planinske krajeve gde je vazduh svež, a nebo neizmerno plavo. Zvezde su bliže, šume mirišu, a lišće još uvek nije pokrilo tlo. Oseća se jesen, u svežim jutrima i svežim večerima.
Autor: Miroslava Pudar, Danas, 14. septembar 2011.
Penélope Cruz & Woody Allen
