skip to main
|
skip to sidebar
The Gleaners
pabirčenje
1. srp 2012.
čitanje2
André Kertész: On Reading
Noviji post
Stariji postovi
Početna stranica
O meni
AR*t
Prikaži moj cijeli profil
Arhiva bloga
▼
2012
(44)
►
10
(1)
►
09
(10)
►
08
(5)
▼
07
(10)
čitanje10
čitanje9
čitanje8
čitanje7
čitanje6
čitanje5
čitanje4
čitanje3
čitanje2
čitanje1
►
06
(3)
►
05
(3)
►
04
(3)
►
03
(3)
►
02
(3)
►
01
(3)
►
2011
(222)
►
11
(2)
►
10
(2)
►
09
(32)
►
08
(92)
►
07
(72)
►
02
(2)
►
01
(20)
Oznake
art
(50)
citati
(55)
dnevnik
(21)
drama
(8)
film
(6)
foto
(169)
intervju
(10)
knjige
(17)
kolumne
(14)
muzika
(59)
pisanje
(27)
proza
(12)
stihovi
(152)
stil
(14)
video
(45)
Popularni postovi
nema promene mesta
Nema promene mesta Ko da podnese Vrelinu dana i pogibelj zime, Putovanje iz jednog mesta u drugo, A da ne bude zadovoljan da leži Do v...
zar si od mene tražila slatke stihove
Zar si od mene tražila slatke stihove Zar si od mene tražila slatke stihove? Zar ti se čini da je ovo, što do sada pjevah, toliko teško ...
voz odlazi
Voz odlazi Žene ove nose plavetnilo ljutog kamena u očima krupnim, Ubio me mesec samoće i balkanske šume Kad voz u vrbljak uđe na večern...
pesma o školi
Pesma o školi Dva i dva su četiri četiri i četiri su osam osam i osam šesnaest Ponovite veli učitelj Deca ponavljaju u horu Dva i dva...
stilske vježbe
Beleška U autobusu S za vreme najveće gužve. Jedan tip od svojih dvadesetšest godina, sa dugim vratom kao da su mu ga istegli i sa šeširom ...
sabiranje
11. 7. 2011. ponedjeljak 10,12... eh do sad sam od budjenja u 7 i ustajanja u pola 8, bila vani od 8-9 sati... banka i dizanje 70 € u km, k...
doba nevinosti
gde su dani nevinosti i noci belog satena? da li je i to balast proslosti ili nesto sto ce se opet vratiti u ko zna kojem krugu ponavljanja....
ja bih da pevam
prijatelju putniku
Prijatelju putniku Kroz tuđe srce vodi pravi put Ko drugačije putuje nailazi na tamu O dokle li ce tužan stići Taj što više nema šta da...
ono što sjećanja ispisuju
Ono što sjećanja ispisuju Dosta mi je slova san potrošio. Valjda svakim snom pomalo umiremo. Sad bezvrijedne riječi ispisujem po žutim l...
Pretraži ovaj blog