Pesmica
Reci, kad bi moj osmeh bled,
rastopio se kao cvet
pola san a pola led
Kad bih još jednom
mogao da volim...
Da li bi mi tad bilo dobro svud,
i život bio manje lud?
Ili bih i tad kao sad
morao da se smešim i razbolim,
i da umrem?
Kad bih još jednom
osetio da volim, volim?
Miloš Crnjanski
(1893-1978)