Susret
Čekasmo se dugo, a kad smo se sreli,
Dala si mi ruku i pošla si sa mnom,
I idući stazom nejasnom i tamnom,
Iskali smo sunca i sreće smo hteli.
Oboje smo strasno verovali tada
Da se besmo našli. I mi nismo znali
Koliko smo bili umorni i pali
Od sumnja i davno prezivljenih jada…
I za navek kad se rastasmo, i tako
Stezuć svoje srce rukama obema,
Otišla si plačna, zamrzla i nema,
Ko što beše došla, tužno i polako.
Jovan Dučić
(1871-1943)
Hollis Sigler
Waiting for Divine Inspiration (90-364)
1-color lithograph
16. velj 2012.
treće sledstvo
Treće sledstvo
Video sam jutros
leptire crne
po balkonskom cveću
I njihova smeđa krila
nad žbunjem
u kojem se gnezdi
zrela malina
U livadsko cveće
na rubu šume
uglavili se leptiri
i prenose polen
pokazujući
da i oni koji ne vide
mogu da se vole
Miodrag Pavlović
(1928)
Video sam jutros
leptire crne
po balkonskom cveću
I njihova smeđa krila
nad žbunjem
u kojem se gnezdi
zrela malina
U livadsko cveće
na rubu šume
uglavili se leptiri
i prenose polen
pokazujući
da i oni koji ne vide
mogu da se vole
Miodrag Pavlović
(1928)
9. velj 2012.
propovedanje ljubavi
Propovedanje ljubavi
Nema mene al’ ima ljubavi moje;
Vidim je u suncu i zemlji gde nam trunu kosti.
Dovršava se dan u njenoj zahvalnosti
Slično muzici slično praznini, spokojem.
Ona će sačuvati namere moje i tvoje
I vaskrsnuće mrtve rođendane po milosti.
U podnožju vetra nemarljiva sen oholosti
Nestaće u pepelu onih što više ne postoje.
U pusto srce, u mrtvo vreme me zovi,
Minula čežnjo, da se svet ponovi.
Ako ne saznah ljubav i uspavah svoj um,
Pa mi je prazan dan koji još došao nije,
Ko granu koja se izdužuje u uzaludan šum
Neka me nedostojnog vetar obavije.
Branko Miljković
(1934-1961)
Imogen Cunningham
Nema mene al’ ima ljubavi moje;
Vidim je u suncu i zemlji gde nam trunu kosti.
Dovršava se dan u njenoj zahvalnosti
Slično muzici slično praznini, spokojem.
Ona će sačuvati namere moje i tvoje
I vaskrsnuće mrtve rođendane po milosti.
U podnožju vetra nemarljiva sen oholosti
Nestaće u pepelu onih što više ne postoje.
U pusto srce, u mrtvo vreme me zovi,
Minula čežnjo, da se svet ponovi.
Ako ne saznah ljubav i uspavah svoj um,
Pa mi je prazan dan koji još došao nije,
Ko granu koja se izdužuje u uzaludan šum
Neka me nedostojnog vetar obavije.
Branko Miljković
(1934-1961)
Imogen Cunningham
Pretplati se na:
Postovi (Atom)